Hoću

Ponekad bih i ja preskočila dva,

umesto jednog niskog stepenika,

i u tom letu ne bih uočila

ponekad neophodna neslaganja.

I ja bih nekad da krenem dalje

ostavim za sobom dečije rane,

i uzdignute glave produžim,

jednim nestankom dugove odužim.

Nekad bih ja da izgubim pamćenje,

i sve vreme utrošeno u nas

nazovem jednom rečju - dangubljenje

tvoju ljubav k'o totalitarnu vlast. 

Hoću da zaboravim ti mladeže,

ćelije na površini kože,

šablon tvoga smeha i pokreta

budi se nova ja, ovog momenta. 

Hoću da makar jedna mi godina

u miru i bez tebe prođe,

i umesto što svaki put se vraćaš

da neko nov i nepoznat dođe. 

Hoću da 'mrem, za te da ne postojim

prošlost od budućnosti odvojim,

tebe i nepostojanje spojim,

hoću da nov zaborav krojim.

Hajde da...

Hajde da ja sada budem ona,

a ti, recimo, onaj za nju,

dama što je samoći sklona,

mladić talentovan u pevanju.

Hajde da ja se zaigram sama

na poznatom i sigurnom tlu,

ne znam ko si, gde si, s kim si

u ovoj igri kao u snu.

Hajde pojavi se niotkuda,

dozovi kišu u sušne dane,

molim te, proganjaj me svuda

dok kap na žedno tlo ne kane.

Lako će posle čuti pesmu

i pisati zajedno rime,

rado će pružiti svoju desnu

ruku, i menjati prezime.

Hajde da pravimo se ludi,

bezbrižni budemo u neznanju,

polako svaka ćelija nek se budi,

svakog dana smo bliži saznanju.

Hajde da ne jurimo poput ljudi

i održimo naš raj pravim,

da ne pokolebaju nas ćudi,

naš prvi dodir ne zovemo stranim.

Lako ćemo posle pevati,

terati oblake svojom srećom,

krila pitaju kada ću leteti

pojavi se niotkuda već jednom.

Hajde, setimo se uloga

čija je cena nekad bila skupa,

prvog člana našeg ugovora -

da nismo celo dok nismo skupa.