Dragi moj bato

Dragi moj bato,
ne prođe ni dan a da se ne setim
stihova da sam tvoje zlato,
tražim način da puteve skratim,
bato,
moguće je - ja hoću izgubljeno da vratim.


Umorni moj jedini,
na tebe su davno zaboravili,
oni što te nikada nisu ni voleli
i mržnju svoju grehom obojili,
sećam te se nepostojani,
bato,
mi smo poput listova na vetru leteli.


Gledam želji u oči,
kako sva sećanja čuvaš u noći,
ja i dalje čekam dan jer znam da ćeš doći,
do sada život samo tugu toči,
bato,
u moje bezumlje poput razuma kroči.


Čuvaru ideala,
ja ovde ne mogu dugo da ćutim,
ne prođe ni minut i već panično jurim,
nema te, kome dane da posvetim,
bato,
tvoj odlazak sebi ne mogu da oprostim.


Žalosna moja ptico,
možda nećemo ovde se videti,
al' upamti mesta gde želiš leteti,
bato,
mi umesto padanja možemo ploviti.


Nado u bolji svet,
što li mi ljubiš oči da me smiriš,
kada se kao anđeo u snu pojaviš,
neka mi je trenutak svaki proklet,
bato,
kada nijedan od ovih nije tvoj cvet.


Dragi moj bato,
gospodaru snova,
što poput uplašenog dečaka čučiš,
šta ti kažeš na to
da iz tog tvog izgnanstva više ne učiš,
tražim te ja -
prestani da se mučiš,
bato, seti se,
bato,
kako iskreno pati tvoje zlato.