Oprosti, mili, ćutnje moje grubost
opijenost tobom još ne jenjava,
ne obaziri se na moju ludost
u kojoj tvoj odraz provejava.
Ne možeš, znam, da me probudiš lako
čini ti se ne dišem, gledaš strahom,
istinu da kažem, to jeste tako,
kad ugasiš svećice jednim dahom.
Da, želja si moja dugo već leta,
malo te pustim pa te za vrat stežem,
ja - tvoja muza, ti - nežni poeta,
dođi slobodom da te vežem.
Ne volim često, počast retko biva,
baš kada su bitne reči mi beže,
desi se da presuši ljubavi njiva,
ubiranje plodova bude teže.
Pobegnem možda baš kada me tražiš
ili ti prisustvom nekad dosadim,
nemoj uzaludno noću da kružiš,
ja moram od sebe da se odljutim.
Voleti me, znam, je lako i teško
neiskrenost više nije na snazi,
poljubac i dodir koristi vešto,
ponos i moj inat svom snagom gazi.
Oprosti, nisam šta si zamišljao,
svećice možda tvoje još uvek gore,
možda si joj, dok si se razmišljao,
dozvolio da se snovi kroje.
opijenost tobom još ne jenjava,
ne obaziri se na moju ludost
u kojoj tvoj odraz provejava.
Ne možeš, znam, da me probudiš lako
čini ti se ne dišem, gledaš strahom,
istinu da kažem, to jeste tako,
kad ugasiš svećice jednim dahom.
Da, želja si moja dugo već leta,
malo te pustim pa te za vrat stežem,
ja - tvoja muza, ti - nežni poeta,
dođi slobodom da te vežem.
Ne volim često, počast retko biva,
baš kada su bitne reči mi beže,
desi se da presuši ljubavi njiva,
ubiranje plodova bude teže.
Pobegnem možda baš kada me tražiš
ili ti prisustvom nekad dosadim,
nemoj uzaludno noću da kružiš,
ja moram od sebe da se odljutim.
Voleti me, znam, je lako i teško
neiskrenost više nije na snazi,
poljubac i dodir koristi vešto,
ponos i moj inat svom snagom gazi.
Oprosti, nisam šta si zamišljao,
svećice možda tvoje još uvek gore,
možda si joj, dok si se razmišljao,
dozvolio da se snovi kroje.
